Najbolji mladi sportista naše zemlje u izboru Olimpijskog komiteta Srbije Andrija Šljukić priča kako je reagovao kada je saznao da je dobio prestižno priznanje, o sezoni za nezaborav, planovima za budućnost, ljubavi prema veslanju…
Iza
Andrije Šljukića (rođen 8. septembra 1995) je blistava godina. S tri vredna
odličja na međunarodnoj juniorskoj sceni dokazao je da se radi o pravom
sportskom i veslačkom biseru. Nezaboravnu sezonu otvorio je evropskom
vicešampionaskom titulom u dublu skulu sa Bojanom Došljakom na juniorskom
šampionatu Starog kontinenta u Minsku. Žetvu odličja nastavio je na Svetskom
prvenstvu za juniore u Trakaiju gde je postao planetarni viceprvak u skifu, a
tačku je stavio na Balkanskom prvenstvu u Beogradu gde je superiorno došao do
zlata u ovoj disciplini. Šljukićeva izvanredna dostignuća u 2013. pečatirao je
Olimpijski komitet Srbije (OKS), proglasivši ga za najboljeg mladog sportistu
naše zemlje u ovoj godini.
Odlična vest, da je u oštroj konkurenciji dobio prestižno priznanje OKS-a, zatekla ga je na pripremama na Jahorini gde popunjava mozaik za nastavak niske uspeha i u 2014.
– Nisam ni znao da sam u konkurenciji za priznanje Olimpijskog komiteta Srbije. Trener Aleksandar Ivković mi je u pauzi između dva treninga kazao da sam izabran za najboljeg mladog sportistu Srbije. Iskreno, nisam bio svestan da sam baš ja dobio ovako značajno priznanje. Telefon je neprestano zvonio, čestitke su stizale sa svih strana, a i dalje sam pod jakim utiskom. Gode priznanja, pogotovo ovo koje je došlo od najviše instance našeg sporta. Odlično je kada znaš da neko prati tvoj rad i koji te na kraju nagradi za uspehe. Iako je ovo ogromna čast, istovremeno je i ogromna obaveza da nastavim u istom ritmu i da dogodine opravdam nagradu koju sam dobio – kazao je Andrija Šljukić, uz Milana Uzunovića, Bojana Došljaka i Alekse Stankovića, jedini srpski veslač koji je osvojio dve svetske medalje u juniorskoj konurenciji (uz ovogodišnje srebro na SP u Litvaniji osvojio je i 2012. bronzu sa Igorom Lončarevićem u dvojcu bez kormilara na SP u Bugarskoj).
U osvrtu na sjajnu sezonu Šljukić napominje da nema za čim da žali.
– Nisam od onih koji gledaju unazad. Znam da
sam na svim takmičenjima pružao svoj maksimum iako i danas kroz misli mi projuri
finalna trka na planetarnom šampionatu u Trakaiju gde sam postao viceprvak. U
tom trenutku Poljak Vegrincki je bio za nijansu bolji. Možda smo Došljak i ja
mogli i do evorpskog trona u Minsku međutim i srebro je ogroman uspeh – ističe Šljukić
koji pripada sjajnoj generaciji srpskog veslanja (veslači rođeni 1995) koja je
ove godine “eksplodirala” na međunarodnoj sceni i tako se na najlepši način
oprostila od juniorske konkurencije u kojoj se 2013. poslednji put ogledala. – Imam svoj cilj i ogroman motiv da ga
dosegnem. S obzirom da naredne godine završavam srednju školu, posle koje je određenom
broju veslača odlazak na studiranje u Ameriku jedna od opcija, ja sam odlučio
da ostanem u zemlji i da se maksimalno posvetim veslanju, jednoj od mojih
najvećih ljubavi. Nadam se da ću uspeti u nameri da ispunim normu za Olimpijske
igre u Riju 2016. Mislim da imam šanse za to a nadam se da će to biti u mojoj
omiljenoj disciplini – skifu. Svedok sam da mnogi veslači koji posle srednje
škole odu na neki od američkih koledža počnu mnogo da padaju u formi. Recimo,
Stojiću i Marjanoviću je trebalo gotovo dve godine da se vrate na nivo pre
odlaska u Ameriku. Upravo zbog toga sam prelomio i sve do Igara 2016. ću biti
maksimalno fokusiran na veslanje. Posle toga ću videti šta i kako dalje.
Šljukić “podvlači” da se najbolje oseća u skifu pošto za sebe kaže da je veliki individualac. S tim u vezi i ne čudi ko su mu sportski idoli.
– Nemam uzore među veslačima jer želim da u
mom sportu budem jedinstven i da ja nekada nekome postanem idol. Ipak,
sportisti kojima se divim jesu Novak Đoković, Jusein Bolt i Vladimir Kličko.
Reč je o jakim ličnostima po kojima je njihov sport dobio još veću popularnost
– rekao
je Šljukić i dodao – Volim kada sve
zavisi iskuljučivo od mene i kada jedini snosim odgovornost za uspehe ili
neuspehe. Zbog toga mi skif kao disciplina najviše odgovara. Sam sam sebi
striker i u potpunosti kontrolišem trku od početka do kraja.
Šljukić otkriva da ga nikada nisu privlačili kolektivni sportovi sa loptom, a da je pre veslanja trenirao džudo, potom i plivanje.
– Često sam odlazio na Adu gde sam viđao veslačke treninge. U jednom trenutku mi se upalila lampica da bih i ovaj sport mogao da probam. Čim sam seo u čamac veslanje me je kupilo. Jednostavno, u ovom sportu osećaš ogromnu slobodu samom činjenicom da treniraš u jednom priprodom okruženju. Prvi trening sam odradio pre sedam godina i sve do danas veslanje je neodvojivi deo mog bića.
Iako život sportskog profesionalca podrazumeva ogromna odricanja Šljukić napominje da sa dobrom organizacijom sve postiže.
– To što zbog veslanja imam drugačije odrastanje od većine mojih vršnjaka smatram privilegijom jer se bavim onim što najviše volim. Svaki trening za mene je novi izazov koji sa nestrpljenjem isčekujem. Uspeo sam da uskladim sport i obrazovanje a veliku zahvalnost za to dugujem i gimnaziji „Ruđer Bošković“ u kojoj imaju ogromno razumevanje za moje bavljenje sportom. Ovom prilikom im se neizmerno zahvaljujem na tome. Iako treninge imam svakodnevno nađe se malo vremena i za izlaske, naravno uvek sa svešću da si profesionalni sportista – zaključuje Šljukić.
Šljukićevi najvažniji rezultati
2013.
Srebro u skifu na Svetskom prvenstvu za juniore u Trakaiju (Belorusija)
Srebro u dubl skulu na Evropskom prvenstvu za junior u Minsku (Belorusija)
Zlato u skifu na Balkanskom prvenstvu u Beogradu (Srbija)
2012.
Bronza u dvojcu bez kormilara na Svetskom prvenstvu za juniore u Plovdivu (Bugarska)
2011.
15. mesto u četverac skulu na Svetskom prvenstvu za juniore u Itonu (Velika Britanija)
2008.
6. mesto u četvercu sa kormilarom na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Brandenburgu (Nemačka)
