Basic HTML Version
normalno što su mene ovi mladi momci doživljavali kao nekog, grubo rečeno, "šefa". Sami su od
mene tražili odgovore na razna pitanja. Ipak, vremenom sam se im i ja stavio do znanja da ne
želim da vodim glavnu reč i da oko svega zajedno moramo da dođemo do zaključka. Iako je po
kvalifikaciji veslanje individualan sport gotovo svi ga doživljavaju kao kolektivno takmičenje.
Tako je i u teškom četvercu. Nemamo šefa i svi smo podjednaki.
U mnoštvu uspeha na domaćoj i međunarodnoj sceni Jagar nijednu medalju posebno ne ističe.
Kako kaže sva odličja su mu podjednako draga jer je za svako od njih uložio ogroman trud i
napor. Ipak, učešće na Igrama u Pekingu ima posebno mesto u njegovom srcu:
- Tek kada odeš na olimpijske igre shvatiš veličinu tog događaja. Osvajao sam medalje na
svetskim i evropskim prvenstvima, svetskim kupovima, ali tek kada sam zakoračio u Olimpijsko
selo u Pekingu stekao sam utisak da sam uspeo u veslanju. Iako važi za frazu zaista smatram
da je samo učestvovanje na olimpijskim igrama ogroman uspeh za svakog sportistu.
"Teški" četverac je svoj ogroman potencijal dokazao u godini osnivanja. Na Svetskom kupu na
Bledu 2010. osvojio je srebrnu medalju. Pitali smo Jagara da li taj uspeh može da se ponovi na
ove godine Prvom svetskom kupu koji će se od 4. do 6. maja održati u Beogradu:
- U olimpijskoj smo godini i sve što radimo je podređeno učešću u Londonu. S tim u vezi smo
određen je i cilj na Svetskom kupu u Beogradu. Biće to prvo veliko takmičenje u ovoj godini i
samim tim rezultat neće biti u prvom planu. Ipak, ne bi trebalo sumnjati da ćemo da pružimo i
više od svog trenutnog maksimuma. Takmičiti se pred svojom publikom je dodatni motiv za
svakog sportistu i svojski ćemo se truditi da ne izneverimo uvek velika očekivanja svih ljubitelja
sporta i veslanja u našoj zemlji.
Goran Jagar je, što je logično s obzirom na sport kojim se bavi, veliki ljubitelj vode. Ima
porodični čamac "kabinaš" i kada god mu obaveze dozvole pridruži se ocu na pecanju. Rođen
je u Virovitici iz koje se preselio u Beograd 1991.
- Moji roditelji su bili vojna lica i kada su počeli sukobi u bivšoj SFRJ preselili smo se u Beograd.
Čak osam godina posle toga nisam išao u Virovitcu. Ipak, posle dugo godina sam otišao i sada
uglavnom, kada je pauza u septembru, svratim u Viroviticu da posetim baku, ujaka i ujnu koji i
dalje žive tamo - kaže na kraju Goran Jagar i otkriva da je njegova, porodica, trenutno, jedina sa
ovim prezimenom u Srbiji.