Basic HTML Version
i da nastave da se pripremaju za Lucern. I kada su i oni u pitanju, kao što je slučaj za Vasićem,
Marjanovićem, Obradovićevom i Filipovićevom, još nismo doneli odluku u kojim disciplinama će
nastupiti na olimpijskim kvalifikacijama.
S obzirom da će se Prvi svetski kup održati na domaćem terenu da li postoji dodatan pritisak i
kakve su, uopšte, ambicije i ciljevi naše reprezentacije u Beogradu?
- Svi naši veslači i veslačice su svesni da su i dalje u trenažnom procesu i procesu selekcije i da
će takmičenje na Adi Cigalniji biti samo jedna dobra provera za mnogo veće izazove koji slede
kao što su olimpijske kvalifikacije, Olimpijske igre, Svetsko, potom i Evropsko prvenstvo. Sa
strane stučnog štaba nemaju pristisak rezultata bez obzira što prvi put u istoriji veslaju svetski
kup na svom terenu i što im se ta prilika nakon toga sigurno neće pružiti skoro. Ipak, svi naši
reprezentativci u svaku trku ulaze s ciljem da postignu maksimalan rezultat i u Beogradu će to
biti slučaj. Dodatan motiv je svakako i to što je ovo jedna masovna revija elitnog sporta i što će
se na jednom mestu naći krem svetskog veslanja, koga će činiti i veliki broj veslača i veslačica
sa olimpijskom „vizom", kao i onih koji će do nje tek doći u Lucernu.
Pripreme za najmasovniji događaj elitnog sporta u istoriji Srbije, koji će okupiti oko 1.500
takmičara iz čitavog sveta, trajale su dugo. U organizacionom smislu Veslački savez Srbije se
svojski potrudio da sve bude na najvišem niovu. Koliko staza na Adi u takmičarskom smislu
pruža uslove za maksimalne rezultate?
- Kada se kaže dobra staza u veslanju tu se prvenstveno misli na uslove na njoj tj. da je
prirodno tako postavljena da pruža ravnopravne uslove za sve bez obzira u kojoj se stazi nalazi
čamac. Gledajući s te strane staza u Lucernu je, po mom mišljenju, najbolja na svetu, dok staza
na Adi ravnopravno konkuriše za drugo mesto po kvalitetu.
Za sada imamo dva kvalifikovana čamca za Olimpijske igre u Londonu. Koliko je realno da se
očekuje da se taj broj poveća posle olimpijskih kvalifikacija u maju u Švajcarskoj i od kojih
posada se najviše očekuje da u Lucernu ispune normu za London?
- Pomno pratimo rezultate svih svetskih posada koje će nam biti glavna konkurencija u Lucernu.
Većina njih će učestovati na Svetskom kupu u Beogradu posle kojeg ćemo imati još detaljnije
informacije. I u našoj reprezentaciji je i dalje sve otvoreno, a definitivnu sliku s kojim posadama i
takmičarima putujemo na olimpijske kvalifikacije imaćemo posle borbi na Adi. Trenutno postoje
brojne dileme - da li će nas u skifu predstavljati Vasić ili Marjanović ili će njih dvojica nastupiti u
dubl skulu, da li će nas u skifu predstavljati Iva ili će veslati u dubl skulu sa Ivanom, da li će
Bogićević nastupiti u skifu, da li će laki četverac nastupiti u ovoj disciplini ili u dubl skulovima... U
svakom slučaju bez obzira na to za koje posade se odlučimo, po mom mišljenju, dva čamca
imaju realne šanse da se u Lucernu ravnopravno bore za London.
Srpskom veslanju nedostaje samo olimpijsko odličje da bi upotpunilo riznicu trofeja u novijoj
istoriji. Da li smo, po Vašem mišljenju, bliži olimpijskom odličju u Londonu nego što je to bio
slučaj u Sidneju, Atini i Pekingu?
- Na tri poslednje olimpijade, na kojima smo uvek imali po dve posade, najbliži odličju smo
svakako bili u Sidneju 2000. Stojić i Višacki su tada ispustili medalju iako su po rezultatima bili
među najbolja tri dvojica što su uostalom i dokazali 2001. kada su postali svetski viceprvaci u
gotovo istoj konkurenciji iz Sidneja. Ipak, nezahvalno je bilo šta poredititi i davati bilo kakve
prognoze. Jedino čime možemo da se rukovodimo u ovom trenutku jesu rezultati na testiranjima