Basic HTML Version
Bio sam fasciniran nakon prvog treninga. Veslanje se umnogome rezlikovalo od sportova koje
sam prethodno trenirao i za mene nije bilo ni najmanje dileme da li dolazim i na naredne
treninge. Tako je ostalo sve do danas, 22 godine kasnije.
Prva medalja
Prva medalja je došla samo godinu dana kasnije. Bilo je to 1991. u Novom Sadu gde sam u
četvercu sa kormilarom, koji su pored mene činili Bocko, Miloš, Džindža i kormilar Marko,
osvojio zlato na u kadetskoj konkurenciji na Otvorenom prvenstvu Vojvodine.
Prva medalja na međunarodnoj sceni
Na medalju u međunarodnoj konkurenciji čekao sam do 1993. Tada sam u dubl skulu sa
Markom Popadićem osvojio srebrnu medalju na Internacionalnoj regati u Segedinu u
konkurenciji juniora.
Prva medalja u seniorskoj konkurenciji
U seniorskoj konkurenciji prvu medalju sam osvojio 1995. Bilo je to na Internacionalnoj regati u
Segedinu gde sam trijumfovao u trci skifova za lake veslače. Imao sam svega 19 godina.
Najlepši trenutak u dosadašnjoj karijeri
Momenat kada sam se najlepše osećao u dosadašnjoj karijeri bio je 2004. u Lucernu. Tomić,
Nedeljković, Urošević i ja samo na kvalifikacionoj regati izvadili "vizu" za Olimpijske igre u Atini
u disciplini četverac bez kormilara a lake veslače. Sama pomisao da ću prvi put u karijeri
učestvovati na najvećoj svetskoj smotri sporta bila je fenomenalna.