Basic HTML Version
- Prija pažnja kojom smo obasuti od povratka iz Varezea. Međutim, to što se desilo u ovom
italjanskom gradu samo mi je dalo još veći motiv da nastavim naporno da radim i da koračam ka
ciljevima koje sam pred sebe postavio. Jedan je vezan za školovanje a drugi za sportsku
karijeru. Cilj mi je da posle srednje škole nastavim studiranje u Americi na nekom od koledža
koji ima bogatu veslačku tradiciju. S tim u vezi i moj partner iz lakog četverca Miloš Tomić će mi
napisati preporuku za jedan od koledža. Ovaj prvi cilj je neraskidivo vezan za drugi a to je da
konstantno napredujem u veslanju i da osetim draž učešća na olimpijskim igrama. Učešće na
najvećoj smotri sporta pod zastavom svoje zemlje je san svakog sportiste pa i moj - kazao je na
početku razgovora Nikola Selaković koji je u Varezeu nastupio u četvercu bez kormilara za lake
veslače sa Milošem Tomićem, Milošem Stanojevićem i Nenadom Babovićem koji po godinama
može da mu bude i otac.
Iako ističe da su ga bez obzira što je bio ubeljivo najmlađi svi seniori primili na najbolji način i
svojski se trudili da mu pomognu u svemu naglašava značaj pomoći Miloša Stanojevića koji ga
je prvi „uveo u celu priču".
- Sve je za mene bilo potpuno neočekivano. Selektor juniora Dejan Guslov me je pozvao da
dođem na Srebrno jezero i da ponesem skif. Mislio sam da ću se pripremati za Juniorsko
svetsko prvenstvo. Ipak, po dolasku seo sam u laki dubl skul sa Milošem Stanojevićem i počeo
sam da treniram sa njim u ovom čamcu. I tada mi nije bilo ni na kraj pameti da ću nastupiti na
seniorskom prvenstvu iako je stručni štab odlučio da ne idem na juniorski šampionat. Stanojević
mi je davao punu podršku od početka i usmeravao me je u mnoge stvari. Takođe, i ostali seniori
koji su se pripremali na Srebrnom jezeru su mi bili velika podrška. Svojim savetima su mi otkrili
jednu novu dimenziju veslanja i zaista sam im zahvalan na tome. Dan odluke desio se na
Izbornoj regati za šampionat Starog kontinenta. Tomić, Stanojević, Babović i ja smo seli u laki
četverac i u sve tri trke smo imali odlično vreme, posle čega je i stručni štab prelomio i odlučio
da idemo u Vareze. Mojoj sreći nije bilo kraja - istakao je Selaković.
Prelepa priča se nastavila i na samom šampionatu. Laki četverac je ubedljivim trijumfom u
kvalifikacijama obezbedio sebi direktan plasman u veliko finale.
- Otkako smo doputovali u Vareze imao sam tremu. Ipak, osećao sam se mnogo sigurnije uz
ostale reprezentativce, pogotovu moje partnere iz lakog četverca koji su stalno pokušavali da sa
mene skinu bilo kakav teret govorivši mi da ih samo pratim. Nakon kvalifikacija stekao sam
dodatno samopouzdanje. Ipak, u finalu nije krenulo kako smo očekivali. Na 500 metara pre
kraja okršaja za medalje pomislio sam da nema ništa od postolja. Bili smo četvrti. Ipak, zaveslali
smo kao jedan pretekli Poljake i došli do bronze. Nisam mogao da verujem da smo osvojili
medalju. U trenucima kada smo prolazili kroz cilj pomislio sam na svoje roditelje, rodbinu i
prijatelje koji su direktno pratili prenos trke. Takođe, pomislio sam i na Nemanju Nešića koji je
prošle godine bio u ovom čamcu i čiji se život tragično završio početkom juna. Nešić je znatno
doprineo da veslanje u Smederevu postane jedan od popularnijih sportova i njegova smrt
predstavlja veliki udarac za celo Smederevo. Ovu medalju posvećujem njemu - drhtavim glasom
je rekao Selaković.
Malo je nedostalajo da veslanje nikada ne upozna Nikolu Selakovića. Pre veslanja šest godina
je trenirao košarku a da nije bilo pauze preko raspusta Nikola ne bi ni došao na ideju da sedne
u čamac.
- Košarka je bila moja prva velika sportska ljubav. Trenirao sam je dugo. Ipak, kada je završena
školska godina trener nam je rekao da nećemo imati treninge preko raspusta. Pošto sam celo